Politika: Rebalans budžeta s više nepoznatih

Minus u prekrojenoj državnoj kasi u skladu je sa dogovorom koji je Vlada Republike Srbije postigla sa Međunarodnim Monetarnim fondom, ali je računica kojom je to postignuto – nepoznata. Ovako bi u najkraćem mogao da bude zaključak sa jučerašnje konferencije za novinare koja je održana nakon što je vlada usvojila rebalans budžeta za 2011. godinu. A ukoliko poslanici u skupštini budu izglasali ovako prekrojenu državnu kasu, minus u republičkom budžetu biće povećan za čak 22 milijarde dinara.

Kako je na jučerašnjoj konferenciji za štampu istakao Dušan Nikezić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, „udvojeni predlog rebalansa budžeta je u skladu sa dogovorom sa MMF-om po kome deficit cele države ne može biti veći od 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda”. Uprkos upornom insistiranju novinara, čak i posle konferencije za štampu, ostalo je nejasno na koji način je vlada uspela da uštedi novac. Umesto brojki koje bi kao konačan rezultat imale najmanje 15 milijardi dinara uštede, što je dogovoreno sa MMF-om, državni sekretar je nekoliko puta ponovio da je „deficit u skladu sa planom”.

– Usvojen je predlog rebalansa budžeta po kome prihodi u kasi iznose 707,3, a rashodi 850,1 milijardi. Deficit u budžetu je 142,8 milijardi dinara – kazao je Nikezić na početku konferencije za štampu.

To znači da su u odnosu na prvobitni plan prihodi značajno podbacili, pa su umesto 726 milijardi, koliko je bilo predviđeno Zakonom o budžetu za 2011. godinu, rebalansom smanjeni za čak 19 milijardi dinara. Šta je takvom padu prihoda kumovalo na jučerašnjoj konferenciji za štampu nije moglo da se čuje jer državni sekretar o prihodnoj strani budžeta uopšte nije govorio. S druge strane, rashodi su, u odnosu na prvobitni plan, veći za nešto više od tri milijarde dinara. To znači da je minus u republičkoj kasi proširen za ukupno 22 milijarde dinara.

Državni sekretar juče, takođe, nije izneo podatak ni koliko iznose konsolidovani prihodi i rashodi, kao i deficit cele države u milijardama dinara, u koji su uključene lokalne kase i fondovi. Istakao je jedino da u procentima minus iznosi 4,5 odsto BDP-a. Inače, u Memorandumu o razumevanju sa MMF-om navodi se da deficit cele države ne može da bude veći od 153 milijarde dinara. U istom dokumentu piše i da deficit Javnog preduzeća „Putevi Srbije” za celu godinu mora da se ograniči na 1,5 milijardi. To znači da, ako je dogovor sa fondom ispoštovan, deficiti svih lokalnih kasa, kao i pokrajinskog budžeta, ali i fondova, mogu biti povećani za maksimalno 9,5 milijardi dinara.

Na uporno insistiranje novinara da iznese računicu kojom je to postignuto, Nikezić je odgovorio: „Najveća ušteda od 8,4 milijardi dinara napravljena je na kapitalnim rashodima, ali tako što nijedna investicija nije ugrožena, već je samo došlo do promene u dinamici plaćanja.”

Na konstataciju novinara da tu nije reč o suštinskoj uštedi jer je praktično samo „ispeglan” jaz od 10 milijardi dinara koji je nastao nakon usvajanja Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, pa su opštine s jedne strane dobile, a s druge izgubile novac, Nikezić kaže: „Na konsolidovanom nivou gledano, deficit je u skladu sa dogovorom sa MMF-om.”

Prema njegovim rečima, bitno je da se od kapitalnih investicija nije odustalo, kao i da subvencije privredi, poljoprivredi i podsticanju zapošljavanja, nisu smanjene.

Dodao je i to da su najviše povećani rashodi za zaposlene (7,5 milijardi dinara), ali su i dotiranja za PIO fond uvećana (7,2 milijarde). To znači da će zaposleni i penzioneri u oktobru moći da očekuju povišicu ličnih primanja za oko 1,4 odsto. Uvećana su i socijalna davanja za oko 3,1 milijardu dinara kako bi se obezbedila redovna isplata svih socijalnih obaveza do kraja godine. Kako je objasnio državni sekretar smanjeni su rashodi na ime kamata koje država plaća za oko 3,5 milijardi dinara. Ipak, budžeti pojedinih ministarstava znatno su povećani. Nikezić je objasnio da je tome najvećim delom kumovalo povećanje troškova za zaposlene, odnosno indeksacija zarada, pa su i u onim ministarstvima koji imaju mnogo zaposlenih budžeti veći nego što je to prvobitno bilo planirano zakonom.

Kasnije je iz Ministarstva finansija novinarima kao dodatno pojašnjenje prosleđena i tabela iz koje se vidi da su najviše povećani tekući rashodi, a najviše su srezani troškovi za kapitalne izdatke. Smanjeni su i troškovi za nabavku finansijske imovine (1,1 milijarda), ali su i subvencije manje za 0,7 odsto.  

Na kraju je, ipak, ostalo nejasno kojom računicom je deficit cele države ograničen na 153 milijarde dinara.

(Politika)